In­sti­tut „Al­ter­na­ti­va” po­zvao je ju­če pred­stav­ni­ke opo­zi­ci­je ko­ji su ime­no­va­ni u or­ga­ne upra­vlja­nja pri­vred­nih dru­šta­va u jav­nom vla­sni­štvu da kao pr­vi ko­rak tra­že i ob­ja­ve sve za­pi­sni­ke sa sa­sta­na­ka od­bo­ra di­rek­to­ra, a po­seb­no sve evi­den­ci­je spon­zor­sta­va i po­mo­ći.
– Neo­p­hod­no je ob­ja­vi­ti sve od­lu­ke ko­je se od­no­se na upra­vlja­nje „slo­bod­nim sred­stvi­ma”, dis­kre­ci­o­no od­lu­či­va­nje o ras­po­dje­li do­bi­ti, rje­ša­va­nju stam­be­nih pi­ta­nja i dru­gih na­či­na na ko­ji se no­vac di­je­li za­po­sle­ni­ma mi­mo za­ra­da, kao i fi­zič­kim i prav­nim li­ci­ma van pred­u­ze­ća. Ova vr­sta po­tro­šnje – spon­zor­stva, donacije, po­mo­ći –sa­svim je dis­kre­ci­o­na i osta­vlje­na na od­lu­či­va­nje ru­ko­vod­stvu pred­u­ze­ća, pa je sto­ga ključ­na oblast u ko­joj se, po­red za­po­šlja­va­nja i na­bav­ki, mo­gu zlo­u­po­tre­blja­va­ti jav­ni re­sur­si u po­li­tič­ke svr­he – ka­zao je pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra IA Ste­vo Muk.
On je is­ta­kao da In­sti­tut „Al­ter­na­ti­va” od pro­šle go­di­ne po­ku­ša­va da do­đe do od­re­đe­nih po­da­ta­ka u po­sje­du jav­nih pred­u­ze­ća, sa ve­li­kim pro­ble­mi­ma zbog ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je i od­bi­ja­nja za­htje­va upra­vo u po­gle­du za­pi­sni­ka sa sjed­ni­ca od­bo­ra di­rek­to­ra i od­lu­ka ko­je do­no­se. Pod­sje­ća­mo da je u PE­FA iz­vje­šta­ju Svjet­ske ban­ke iz 2013. go­di­ne uka­za­no da su pred­u­ze­ća u jav­nom vla­sni­štvu naj­ma­nje tran­spa­ren­tan dio jav­nog sek­to­ra, uz naj­zna­čaj­ni­ji ma­njak in­for­ma­ci­ja u po­gle­du tran­spa­rent­no­sti jav­nih fi­nan­si­ja.
– Za­kon o pri­mje­ni spo­ra­zu­ma o stva­ra­nju uslo­va za slo­bod­ne i fer iz­bo­re – leks spe­ci­ja­lis – pod­ra­zu­mi­je­va da pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u or­ga­ni­ma upra­vlja­nja pri­vred­nih dru­šta­va u ve­ćin­skom vla­sni­štvu dr­ža­ve ima­ju pra­vo da do­bi­ju iz­vje­štaj o bi­lo ko­jem aspek­tu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja u tom pri­vred­nom dru­štvu. Ov­dje ne mi­sli­mo sa­mo na šest na­ci­o­nal­nih jav­nih pred­u­ze­ća u ko­ji­ma su ime­no­va­ni pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je –Elek­tro­pri­vre­da, Mon­te­ne­gro­er­lajnz, Plan­ta­že, Po­šta, Aero­dro­mi, Mon­te­put – već i na osta­la 33 na­ci­o­nal­na pred­u­ze­ća, ali i na broj­na lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća, ko­ja su ta­ko­đe ob­u­hva­će­na leks spe­ci­ja­li­som. Iako je man­dat po leks spe­ci­ja­li­su ogra­ni­čen na 2016. go­di­nu, sma­tra­mo da je neo­p­hod­no da opo­zi­ci­o­ni pred­stav­ni­ci uči­ne na­por da pri­stu­pe po­da­ci­ma za pret­hod­ne go­di­ne, ko­ji mo­ra­ju bi­ti jav­ni jer ne po­sto­je za­kon­ske pre­pre­ke za nji­ho­vo ob­ja­vlji­va­nje – na­gla­sio je Muk.
U sa­rad­nji sa Cen­trom za gra­đan­sko obra­zo­va­nje i Mre­žom za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra, In­sti­tut „Al­ter­na­ti­va” je de­fi­ni­sao set in­fo­r­ma­ci­ja ko­je sva­ki or­gan jav­nog sek­to­ra tre­ba da ob­ja­vlju­je pro­ak­tiv­no na svo­jim in­ter­net stra­ni­ca­ma. U li­sti od pre­ko 90 za­htje­va za tran­spa­rent­nost, ka­ko je pod­sje­tio Muk, jav­na pred­u­ze­ća su po­seb­no za­stu­plje­na, a ključ­ni se za­htje­vi od­no­se na ras­ho­de ko­je ima­ju u obla­sti dis­kre­ci­o­ne po­tro­šnje i is­pla­ta li­ci­ma van pred­u­ze­ća.V.R.